EURO2016 je počeo. Dok čekamo novog evropskog šampiona u fudbalu, sproveli smo opsežno istraživanje da bismo pronašli koja evropska zemlja je rekorder po izvozu igrača u Evropi. U tu svrhu, sakupili smo podatke o igračima svih prvoligaških timova 46 zemalja članica UEFA (Studija nije uključila prvoligaše Malte, Lihtenštajna, San Marina, Farskih ostrva, Luksemburga i Andore). U 632 prvoligaša Evrope izbrojali smo 16,427 fudbalera i za svakog od njih utvrdili smo zemlju i godinu rođenja, državljanstva koja poseduju, pozicije na kojima igraju, kao i reprezentacije za koje su nastupali ili trenutno nastupaju. Za svaku od 46 zemalja, utvrdili smo broj domaćih i stranih igrača. Ova analiza bavi se samo strukturom i poreklom onih fudbalera koji u Evropi igraju kao strani igrači. Svi podaci sakupljeni su u periodu mart-maj 2016 sa zvaničnih sajtova evropskih prvoligaških klubova kao i sa sajtova FIFA i UEFA. Pokazatelji se odnose na sezonu 2015/16.

U prvoligašima Evrope igra 5,387 stranaca tj. fudbalera iz uvoza. Od ovoga broja, 3,401 fudbaler je Evropljanin, ali je u isto vreme i stranac ili naturalizovani igrač u zemlji u kojoj igra fudbal. Iako je fokus ovog istraživanja na poređenju evropskih zemalja u pogledu razmene (uvoza/izvoza) igrača sa drugim evropskim zemljama, početni grafikon daje globalnu sliku i prikazuje zastupljenost fudbalera sa svih kontinenanata. Brazilski igrači su najzastupljeniji strani fudbaleri u Evropi. Gotovo svaki deseti strani igrač dolazi iz Brazila. Srbija i Francuska imaju visoke udele među stranim fudbalerima u Evropi i drže  6.5% i 6% respektivno. Igrači svih ostalih zemalja zastupljeni su u daleko nižim procentima (pojedinačno ispod 4%). Kako ova studija ima za cilj da na osnovu zvaničnih podataka ustanovi evropske šampione po izvozu i uvozu, u nastavku izveštaja prikazani su podaci i pokazatelji koji se isključivo odnose na evropske zemlje.

Grafikon prikazuje 10 najvećih izvoznika fudbalera u Evropi rangiranih po ukupnom broju aktivnih igrača koji nastupaju za prvoligaške timove kao stranci (ili naturalizovani igrači). Srbija je ubedljivo prva sa 388 izvezenih igrača u druge evropske zemlje. U prvih 10 najvećih izvoznika pojavljuju se Hrvatska sa 204 izvezena igrača (3. mesto) kao i Bosna i Hercegovina sa 137 igrača (6. mesto).

Pogledali smo i strukturu izvezenih igrača prema poziciji na kojoj igraju najzastupljeniji stranci u Evropi. Holandjani i Šveđani proprcionalno najviše izvoze napadače, Bosna igrače sredine terena, Portugal i Srbija odbranu, a Nemačka golmane.

Po istoj analogiji rangiranja izvoznika, rangirali smo i uvoznike. Engleska je prva sa 329 stranaca koji igraju u Premier ligi, dok je Italija druga sa 298 stranaca koji igraju u Kalču. Interesantno je da Kipar, kao mala evropska zemlja i fudbalska sila drži visoko 6. mesto sa 229 uvezenih igrača.

Proporcionalno Turska najviše uvozi napadače, Kipar i Italija igrače sredine terena, Nemačka, Španija i Belgija odbranu, a Norveška golmane.

Apsolutne brojke o uvozi i izvozu prikazane prkazane odvojeno ne govore o pravoj situaciji. Za dodatan uvid, proračunali smo neto priliv odnosno neto odliv igrača kako bismo videli koja zemlja je stvarni izvoznik, a koja uvoznik. Brojke iznad dobili smo tako što smo od uvoza oduzeli izvoz. Kako ljudi nisu roba, na njih se ne može primeniti ista logika koja se koristi za računanje trgovinskog deficita i suficita. Ovde važi jedno drugo pravilo – ako zemlja izvozi više igrača nego što uvozi ona stvara negativnu razmenu jer ljudi odlaze te su zemlje koje izvoze više nego što uvoze pokazane negativnim brojevima koji simbolišu odliv ljudi/igrača. Srbija i Francuska i dalje dominiraju kao zemlje izvoznice dok su se na 4. i 5. mesto izvoznika probile Ukrajina i Hrvatska. Interesantno je da se od 46 zemalja obuhvaćenih ovom studijom samo 12 mogu okarakterisati kao izvoznice (imaju veći odliv nego priliv igrača). Sa druge strane, rangirane po prilivu i odlivu, lista uvoznika se prilično menja. Engleska u ovom slučaju nije u prvih 5 (jer osim što puno uvozi ona puno i izvozi), a na prvo mesto izbija Italija sa prilivom od 242 strana igrača.

Zaključak

Svaki treći fudbaler u prvoligašima Evrope je stranac. Srbija je po svim pokazateljima neprikosnoveni šampion Ervope u izvozu igrača u druge evropske zemlje, a globalno je druga posle Brazila. Sa 6.5% fudbalera među stranim fudbalerima Evrope Srbi su najzastupljeniji evropski igrači u najboljim ligama starog kontinenta. Uprkos svemu, nema nas na EURO2016.

Koja su najtalentovanije nacije u fudbalu u Evropi pročitajte OVDE.

SerbiaEnglish