U poslednjoj studiji  koju smo sproveli u maju 2017 na 3,192 ispitanika širom Srbije proučavali smo prosečnu mesečnu potrošnju ispitanika u maloprodajnim trgovinskim objektima. Uzorak je dobijen tehnikom slučajnog presretaja, a struktura uzorka pratila je strukturu stanovništva Srbije po polu, starosti i mestu stanovanja prema cenzusu iz 2011. Na osnovu sakupljenih rezultata sprovedena je segmentacija po mesečnoj potrošnjih u kojoj su ustanovljene 4 klase: niža klasa, srednja klasa, viša klasa i klasa superbogatih (vidi infografik ispod).

Srednja klasa i dalje najveća

Ako bi se klase poređale po zastupljenosti u stanovništvu Srbije, dakle po svojoj veličini prema broju ljudi koji je sačinjavaju, na prvo mesto bi došla srednja klasa koja čini 47.9% stanovništva, zatim niža klasa u koju spada 37.1% stanovništva, viša klasa sa 14.1%, a poslednja po veličini bila bi klasa superbogatih sa 0.9% stanovništva.

Viša klasa pravi najveći promet

Trgovci na malo najviše se raduju višoj klasi jer ona, iako čini svega 14.1% stanovništa, generiše masivnih 57.4% celokupnog prometa maloprodajnih objekata. Sledi srednja klasa koja generiše 28.9% prometa, niža klasa sa 8.1% i klasa superbogatih sa 5.7% učešća u ukupnom prometu maloprodajnih trgovina.

Ogromne razlike među klasama u pogledu kupovne moći

Ono što najviše zabrinjava su orgomne razlike među klasama. Klasa bogatih i superbogatih zajedno čine 15% stanovništva i troše 1.5x više nego preostalih 85% stanovništva koje sačinjavaju srednja i niža klasa. Kontrasti su zaista veliki. Tako je, na primer, pripadnik klase superbogatih 29x platežno jači od pripadnika niže klase, 10.5x jači od pripadnika srednje klase i 1.5x jači od pripadnika više klase. Pripadnik više klase 20x je kupovno jači od pripadnika niže klase i 6.8x od pripadnika srednje klase. Pripadnik srednje klase sa druge strane 3x je kupovno snažniji od pripadnika niže klase.

Ograničenja studije

Oznake klasa su proizvoljne i posmatraju samo jednu dimenziju – mesečnu potrošnju u maloprodajnim objektima. Pitanje je da li se neko zaista može smatrati srednjom klasom u pravom smislu te reči ukoliko mesečno može da potroši 17,680 dinara naročito imajući u vidu je da je minimalna potrošačka korpa u 2016 iznosila 34,965 dinara. Ovo može da indikuje na to da srednja klasa u Srbiji ima drugačije značenje od srednje klase na Zapadu i u tom smislu je potrebno je prihvatiti ovaj naziv u domaćem kontekstu. Takođe, tehnika u ovoj studiji bila je anketa i odgovori sakupljeni od ispitanika bili su proizvoljni i subjektivni (ljudi najčešće ne mogu precizno da kažu koliko mesečno troše). Mnogo preciznija saznanja dobila bi se tehnikom vođenja dnevnika u kojoj bi posmatrana grupa ispitanika svakodnevno toko par meseci u dnevnik beležila svoju potrošnju i prilagala fiskalne račune kao evidenciju.

O nama

Genuine Market Research lider je na polju segmentacije tržišta i primene naprednih tehnika u proučavanju tržišta i razumevanju potrošača.

SerbiaEnglish